Pretpostavljam da svi mi imamo trenutak u životu kada se neki od naših "prijatelja" ispostave kao male, nezahvalne štetočine. Realno, lako je sunčati se na tuđem suncu, zar ne? Mnogo lakše nego zaraditi svoje.
Dokle više?
Neke stvari sam trpela isuviše dugo, da sačuvaj bože ne bih uvredila nekoga. Ali znate šta? DOSTA MI JE!!!
Dosta mi je da me bude skoro sramota zbog stvari na koje bih trebala da sam ponosna.
Ne, nisam po prirodi hvalisavac, iako bih mogla i tek kako da pričam o raznim uspesima. Čemu? Da ostavim dobar utisak? To može i bez toga.
I povraća mi se više od: "Pa tebi je laaaaaako... tebi su roditelji u Nemačkoj, imaš svoj auto, svoju gitaru, izdala si roman itd."
Da, meni je lako. Bilo mi je lako da sa svojih 17 brinem za 2 godine mlađu sestru i kuću. Da moram da gledam svoju mamu kako jedva može da stoji na nogama od napornog posla, i svaki put kada dođe (jednom u 3-4 meseca, na maksimum 2 dana) joj izmasiram stopala da joj bude barem malo lakše taj jedan dan. Da se ne uklapam ni u jedno društvo jer ne volim da ogovaram, ne pušim, ne pijem. Da od 21 radim kao babysitter za satnicu od 80 din. i pored toga još dva posla. Da trpim šovinističko proseravanje od tipa koji je umislio da je dovoljno dobro opravdanje za to što ima 15 puta veću platu od mene, i što je muško. Da završim za instruktorku fitnessa pored oboljenja od astme. Da osvojim treće mesto u hip-hop-u bez ikakve plesne škole. Da čekam 4 godine da mi konačno izađe roman koji zatim bude ispljuvan od strane "eksperata". Da zaradim pare od kojih sam kupila tu svoju gitaru.
Da, meni je lako.
Pored toga što mi je tako lako nikad nisam odbila pomoć prijateljima. Uvek davala savet, pa i pozajmljivala novac. I opekla se. Uf, koliko puta samo. Ali nema veze. Ja i na to gledam kao jedno novo iskustvo.
Međutim, od sada će se stvari promeniti.
Slobodno me nazivajte imenima koja god vam padnu na pamet. Mogu biti kučka, egoista, prepotentna krava, šta god, dajte mašti slobodno na volju... ali pogodite šta?! NIJE ME BRIGA!
Ponosna sam na ono što jesam. Neko će moći da se nosi sa tim, neko neće. Neću se spuštati niže zbog nečijih kompleksa, dosta sam vas lečila, nisam ja psiholog!
Ako želite da mi budete prijatelj ostavite vaše komplekse po strani. Svako ima kvalitete, zavisi koliko ćeš da uložiš u njih. Ne dolazi se do uspeha samo tako, treba se pomučiti, i jedna stvar: "NIKOME NIJE LAKO!!!"
Toliko od mene za sada...
Cya or not... it is your choice...
Dokle više?
Neke stvari sam trpela isuviše dugo, da sačuvaj bože ne bih uvredila nekoga. Ali znate šta? DOSTA MI JE!!!
Dosta mi je da me bude skoro sramota zbog stvari na koje bih trebala da sam ponosna.
Ne, nisam po prirodi hvalisavac, iako bih mogla i tek kako da pričam o raznim uspesima. Čemu? Da ostavim dobar utisak? To može i bez toga.
I povraća mi se više od: "Pa tebi je laaaaaako... tebi su roditelji u Nemačkoj, imaš svoj auto, svoju gitaru, izdala si roman itd."
Da, meni je lako. Bilo mi je lako da sa svojih 17 brinem za 2 godine mlađu sestru i kuću. Da moram da gledam svoju mamu kako jedva može da stoji na nogama od napornog posla, i svaki put kada dođe (jednom u 3-4 meseca, na maksimum 2 dana) joj izmasiram stopala da joj bude barem malo lakše taj jedan dan. Da se ne uklapam ni u jedno društvo jer ne volim da ogovaram, ne pušim, ne pijem. Da od 21 radim kao babysitter za satnicu od 80 din. i pored toga još dva posla. Da trpim šovinističko proseravanje od tipa koji je umislio da je dovoljno dobro opravdanje za to što ima 15 puta veću platu od mene, i što je muško. Da završim za instruktorku fitnessa pored oboljenja od astme. Da osvojim treće mesto u hip-hop-u bez ikakve plesne škole. Da čekam 4 godine da mi konačno izađe roman koji zatim bude ispljuvan od strane "eksperata". Da zaradim pare od kojih sam kupila tu svoju gitaru.
Da, meni je lako.
Pored toga što mi je tako lako nikad nisam odbila pomoć prijateljima. Uvek davala savet, pa i pozajmljivala novac. I opekla se. Uf, koliko puta samo. Ali nema veze. Ja i na to gledam kao jedno novo iskustvo.
Međutim, od sada će se stvari promeniti.
Slobodno me nazivajte imenima koja god vam padnu na pamet. Mogu biti kučka, egoista, prepotentna krava, šta god, dajte mašti slobodno na volju... ali pogodite šta?! NIJE ME BRIGA!
Ponosna sam na ono što jesam. Neko će moći da se nosi sa tim, neko neće. Neću se spuštati niže zbog nečijih kompleksa, dosta sam vas lečila, nisam ja psiholog!
Ako želite da mi budete prijatelj ostavite vaše komplekse po strani. Svako ima kvalitete, zavisi koliko ćeš da uložiš u njih. Ne dolazi se do uspeha samo tako, treba se pomučiti, i jedna stvar: "NIKOME NIJE LAKO!!!"
Toliko od mene za sada...
Cya or not... it is your choice...
Tesko, gotovo nemoguce, da ce te nazovi prijatelji ostaviti po strani i gleadti svoja posla ... Jednostavno, kao sto si rekla, lakse im je suncati se na tudjem suncu ....
ОдговориИзбриши