Kruženje...

Tama.
Ponovo padam.
Nikada nisam videla svetlost.
Često sam sanjala o tome, ali ovog puta je istina.
Sunce. Rekli su mi da može da zaboli kada ga prvi put ugledaš.Vazduh oko mene je tako hladan. 

Pločnik se brzo približava. Sestre su mi pričale da ne boli kada dođe do susreta sa dnom. Jedino malo zagolica. Nezgodno je samo u slučaju da padneš sam. Onda postoji mogućnost da se ozbiljno povrediš. 

Pogledala sam dole. Čekali su me. Okupili su se. Osećala sam se bezbedno među njima. Ležali smo zajedno, i gledali u sunce. Dugo. Postalo je prijatno vruće, i osetila sam da lebdim. Odvajala sam se od betona, posmatrajući sve oko sebe. Nekada sam imala utisak da sam nevidljiva. Nisam volela što se pojavim uvek kada je tužna. Ali zato sam rođena.Ništa nisam znala o životu. Takođe ni o smrti. Uvek su mi govorili da ona i ne postoji. Ne umiremo, samo se pretvaramo iz jednog oblika u drugi. Poznavala sam samo užu i širu familiju. I naravno D. Iako sam nju retko viđala. Samo kada je bila zaista tužna. Kao sada.Videla je da padam na beton, ali se nije brinula. Znala je da ništa neće da mi se desi. Da ću da se vratim. Uvek sam se vraćala. Bile smo nerazdvojne.Imala sam osećaj da me je lift nosio prema nebu. Sve oko mene postade belo. Mekano, kao da je od vate. Nisam se plašila. Ni ovde nisam bila sama. Gotovo čitava porodica je bila prisutna. Skupljali smo se danima, i sada nas je već bilo na hiljade. Taman kada sam pomislila da ćemo da ostanemo ovde, na ogromnoj, veseloj žurci, začula sam brata.„Moramo nazad na zemlju!“ – rekao je, a oko nas se zamračilo. Sivilo je ugušilo svako prisustvo boja.Padali smo zajedno. Ovaj put sa znatno veće visine. Obuzeo me je strah. Ali baka i deda su čekali. Ljuljali su nas, i šaputali nam, dok su nas nosili na rukama. Petog dana, ušli smo u prozirne kućice. Zidovi su formirali prsten oko nas. Na drugom kraju se prepoznavao tunel. Želela sam da saznam šta se nalazilo unutar njega. Morate da znate, mi smo po prirodi veoma radoznali.Tama. Prvi put sam videla svetlost. Da li to znači da sam mrtva? Na kraju su me čekali mama i tata. 

Ali, kako sam nekulturna, uopšte vam se nisam ni predstavila. 

Moje ime je Suza...