1

„Izvini. Znam da se nisam baš najbolje ponašala prema tebi u poslednje vreme. Žao mi je, zaista. Ali znaš me, uvek su mi drugi važniji. Dodirujem te. Dodir ti je leden, kao i uvek. Kao i srce koje kuca u tvojim grudima. Da, ti si savršena, baš ovakva kakva jesi. Misliš da savršenstvo ne postoji, ali nisi u pravu. Znam da si navikla da to budeš. Plašiš se da ne bi ispala glupa, ali veruj mi. Teško je, slažem se sa tobom. Kada si okružena ljudima koji su neiskreni, zamagljuju oči najživopisnijim lažima, dajući ti osećaj da si jedna od njih. Ali ti to nisi. Meni možeš da veruješ. Kada zatvaraš oči, i moje se zatvaraju. Kada se osmehuješ, i moje usne se razvlače u osmeh. Isto mislimo, istom se nadamo. Obećavam ti da ću te od sada bolje čuvati, i priznajem ti, evo u oči ti govorim da te volim. „Volim te!“. Morala sam da naučim kako to da izvedem, a da ne deluje previše patetično ili egoistično, ali mislim da sam sada u stanju da pokažem koliko mi je stalo do tebe.

Iako si zarobljena sa druge strane, i nekada mi se učini da si strašno daleko, pogledam te, i znam da si tu. Dodirnem te, pomilujem tvoj odraz, da bih osetila svoju toplotu, i budem sigurna da sam u pravu. Jer znaš i sama, istina je samo jedna, na kraju mi ostaješ samo ti. Jer... sami se rodimo, sami i umiremo.“